Ako se vaš pas muči kada odlazite, počnite sa dovoljno kratkim odsustvom da bi mu bilo udobno. Vratite se pre nego što postanu uznemireni i postepeno se razvijajte. Ovo je desenzibilizacija: pomaže da se zastrašujuća situacija oseti običnom kroz male korake kojima se može upravljati. [1, 2]

Cilj je pas koji se oseća bezbedno sam - a ne onaj koji je jednostavno prestao da laje.

Pre nego što počnete: pazite na svog psa

Lajanje, hodanje ili grebanje vrata tokom vašeg odsustva može signalizirati nevolju. Ali samo lajanje ne dokazuje anksioznost odvajanja: spoljašnja buka, nelagodnost i drugi problemi mogu izgledati slično. [3]

Koristite kameru ili video poziv uživo da posmatrate svog psa. Pogledajte njihovo držanje, disanje i kretanje, a ne samo da li su tihi. Nemojte produžavati odsustvo da biste saznali koliko mogu da se uznemire.

Kako započeti obuku u kući

  1. Izaberite miran trenutak. Uverite se da je vaš pas imao pauzu u toaletu, da ima vodu i da može da se odmara u poznatom prostoru.
  2. Počnite sa lakim korakom. Za neke pse to znači da nakratko izađu napolje. Za druge, jednostavno dodirivanje kvake na vratima dovoljno je da u početku vežbaju.
  3. Neka bude dovoljno kratko da vam bude udobno. Gledajte uživo i pokušajte da se vratite pre nego što se pojave znaci nevolje. Ne postoji početno trajanje koje odgovara svakom psu.
  4. Ako vaš pas postane uznemiren, vratite se mirno. Ne čekajte tišinu dok se bore. Dozvolite im da se slegnu i olakšajte sledeći pokušaj.
  5. Snimite šta se dogodilo. Zabeležite trajanje, šta je vaš pas uradio i kako su se nakon toga smestili. Postepeno povećavajte vreme samo kada trenutni korak ostane udoban. [2, 4]

Na primer, ako se vaš pas odmara dok dodirujete kvaku, ali korača kada otvorite vrata, vežbajte lakši korak. Duže odsustvo još nije sledeći cilj.

Kako znaš da je korak pretežak?

Pazite na hodanje, drhtanje, dahtanje bez vrućine ili vežbanja, cviljenje ili ponovljene pokušaje da dođete do izlaza. Pas koji postaje neobično miran i napet može se takođe boriti. Uporedite celu sliku sa načinom na koji se vaš pas inače odmara; jedno zevanje ili promena položaja nije dijagnoza. [2, 3]

Procenite napredak po udobnosti, a ne po vremenskom rekordu. Ne morate da dodajete sekunde svaki dan. Lakša sesija nakon teškog dana je korisna prilagodba.

Mogu li poslastice ili igračke pomoći?

Neki psi uživaju u poznatoj igrački za hranu tokom lakog odsustva. Uparivanje situacije kojom se može upravljati sa nečim prijatnim može pomoći u izgradnji boljeg društva. Ali hrana ne čini zastrašujuće odsustvo samoovladivim. Ako vaš pas jede, a zatim se uspaniči, skratite odsustvo. [2, 4]

Šta ako morate da odete na duže?

Gde je moguće, dogovorite pomoć od nekoga sa kim se vašem psu sviđa. Ako su duža odsustva neizbežna, pitajte veterinara ili kvalifikovanog stručnjaka za ponašanje zasnovano na nagrađivanju za izvodljiv plan. Težak dan ne znači da niste uspeli.

Nemojte kažnjavati lajanje ili nanošenje štete, niti ostavljajte svog psa da „viče“. Ovo su znaci kojima se treba obratiti, a ne neposlušnost koju treba ispraviti. [4, 5]

Kada treba tražiti pomoć od veterinara?

Odmah potražite pomoć ako se vaš pas povredi, pokuša da pobegne, postane veoma uznemiren ili se iznenada ponaša drugačije. Veterinar može da proveri zdravstvene probleme i razgovara o lečenju, uključujući lekove kada je to potrebno. Ne morate čekati da trening ne uspe. [2, 3]

Kako Galvani podržava praksu

Galvani vam pomaže da pokušate sa vremenom, zabeležite znake nelagodnosti i pregledate prethodne sesije. Koristite ta zapažanja da biste izabrali sledeći korak kojim se može upravljati. Tajmer organizuje vežbu; ponašanje vašeg psa vodi ga.

Počnite ovde: izaberite jedan lak korak, posmatrajte svog psa i zabeležite šta se dogodilo. Kratak, udoban pokušaj je korisniji od dužeg, uznemirujućeg.

Izvori

Male studije podržavaju postepenu desenzibilizaciju, ali ne uspostavljaju univerzalni raspored ili garantovani rezultat. Istraživanje u nastavku tiče se bihejvioralnih pristupa, a ne kliničkog testiranja Galvanija.

  1. Batler, Sargison i Elif (2011). Efikasnost sistematske desenzibilizacije u lečenju problematičnog ponašanja domaćih pasa vezanog za separaciju. Studija o osam pasa.
  2. Sargison (2014). Anksioznost odvajanja pasa: strategije za lečenje i upravljanje. Pregled pristupa istraživanja i lečenja.
  3. de Assis i dr. (2020). Razvijanje dijagnostičkih okvira u veterinarskoj bihejvioralnoj medicini: razjašnjavanje problema vezanih za odvajanje kod pasa; VCA, Anksioznost odvajanja kod pasa. Istraživanje različitih problema vezanih za odvajanje i veterinarsko uputstvo.
  4. ASPCA. Anksioznost odvajanja. Praktično uputstvo o postepenim izostancima.
  5. AVSAB. Izjava o poziciji humane obuke pasa; RSPCA, Anksioznost odvajanja kod pasa. Smernice za obuku zasnovanu na nagrađivanju i izbegavanje kažnjavanja ili „zavapite“.